Архива за категорију ‘друштво’

У Републици Српској пријављено је 155.890 незапослених, од тога 74.197 жена. Просто питање: Зашто не пише: Од тога 81.693 мушкарци?

Из неког разлога, све је већи притисак у медијима који требају показати како су права жена угрожена и како их треба побољшавати.

Најгора ставр је што је медијска кампања довела до таквог стања свијести, да чим желите рећи нешто што одступа од ствари које се говоре о родној равноправности, ви морате да нагласите како не мрзите жене и како нисте против равноправности. Дакле, морате обавезно нагласити да сте и против насиља над женама, или рећи да жене имају право да одлучују о себи и саме воде свој живот.

То би требало да се подразумијева, али не. Све ће вам то прикачити ако се осмјелите да кажете како у читавој родноџендерфемини кампањи има толико тоталистичких-фашистичких образаца, да је то језиво. Погледајте.

Како вам звучи. Кажњаваће се онај ко нема довољно запослених жена. Шта ће то изродити, равноправност, или ће свако ко запошљава, гледати ко је ког пола, па ће му и то бити битна улога, дакле основ за (позитивну) дискриминацију. Наравно, ући ће и мушкарци у тај трип, па ће се свако тужакати на полној основи.

Квоте не дају резултате, ма колико то мислиле од живота одвојене технократе ЕУ. Квоте вјештачки пумпају статистику, али остављају посљедице које ће тек дати резултате. Свака дискриминација, па и позитивна, је дискриминација, и штетна је. Рецимо, квота од трећине кандидата женског пола на изборним листама није дала никакав ефекат у повећању броја жена у парламенту (јер логично, никоме пол није мјерило када за неког гласа) али је довео до тога да странке морају да калкулишу кад праве листе не по квалитету политичара, већ и по његовом полу.

У прилогу језиво звуче статистички докази неравноправности. Ок, статистички нас и политичари убјеђују да супер живимо, то би требао да буде доказ да не мора све бити тако. Просто је невјероватно да постоје овакви резултати (а да нису узроковани другим факторима осим пола) а да не пукне социјална бомба. На примања утиче више фактора, један је образовање, стручна спрема, радно вријеме (у ЕУ постоје опције да жене изаберу краће радно вријеме да би биле са дјецом, па до тога да није исто да ли радите исти посао у фирми која ради добро, и оне која ради слабо. Вјерујем да фактора има много више и утичу много више него полна припадност.

Или да обрнемо: Ако жене раде за 1 5 посто мање пара, зар ником до сада није пало на памет да поотпушта мушкаре и запосли жене те тако уштеди на радној снази. Или бар да већ једном видимо исјечке са платног списка двоје људи различитог пола, у истој фирми, на истом послу.

Појмови: Равноправност и једнакост

То многи још нису разлучили. Равноправност је једнакост у правима. Ту нема дојмова и утисака. Неравноправност је постојала кад се жене нису могле школовати, када једноставно није постојала опција да се упишу. (Не)Једнакост је то што немамо сви исте моћи и могућности. Неко док студира моа радити да би платио школовање и живот, па не стиже учити.

Говорити о неравноправности, док је за мушкарце старосна граница за одлазак у пензију 65, а за жене је 60 година, је смијешно. Наравно, жене имају проблема, превасходно у сфери мајчинства и посла. Закон их штити у томе да им је посао загарантован уколико затрудне, али је проблем што се дозвољава да се закон крши, као што се много закона крши, јер је државна управа немоћна, или жмири на проблем.

Са друге стране, закон не може утицати на то што жене морају да балансирају са каријером и породицом. То је ствар избора, и тешко је очекивати да ће бити уведен орден запослене жене и мајке, и неки борачки додатак зу то име.

Ја то тако, оквирно и угрубо, на прост осјећај да у овоме нешто не штима. Има оних који то објасне боље са више детаља.

Advertisements

Сајтови се роје, и новинарство се сели на мрежу. Знало се то одавно, папир је све скупљи, а људи све мање купују новине. Просто, тржиште то уређује, а велики попут Њујорк Тајмса веђ одређују датум када их неће бити на киосцима. (више…)

Просто постаје смијешно, да у немоћи да се огради од Дана заљубљених, а њиме и Валентинова, СПЦ рибрендингује Трифундан. (више…)

Шта је то блог?

Posted: фебруар 12, 2012 in блогови, друштво
Ознаке:,

Ако питање из наслова укуцате у претраживач или сасвим случајно наиђете на ову тему у новинама, прича ће готово обавезно почети овако: Блог је врста онлајн дневника, чији назив је настао скраћењем ријечи wеblog (wеb-интернет мрежа и log-дневник). Исувише мало да се стекне права слика о глобалном феномену чије је учеснике амерички магазин ТIМЕ прогласио личношћу 2006. године.

Најпростије објашњење би било да је блог једноставна интернет страница са унапријед дефинисаном формом, на којој се хронолошким редом, од најновијег ка старијим, приказују текстови које пише његов аутор.

Садржај блогова је различит од аутора до аутора: неки пишу шта су шта су радили тај дан, неки коментаришу актуелне теме, неки пишу о областима које их занимају…или се најчешће комбинује све то. Развојем технологије настају блогови на којима се налазе искључиво фотографије, анимације или краћи видео снимци, које блогер (аутор блога) жели приказати широј публици.

Уз све то, блог омогућује посјетиоцима да оставе коментар на садржај блога, чиме се омогућује да блогер добије повратну информацију о томе како његови посјетиоци виде његов рад.

Процјењује се да на мрежи постоји око 100 милиона блогова, али те бројке не значе ништа имајући на уму податак да се сваке секунде у свијету креирају два нова блога. Блогери су данас постали виталан извор информација и коментара. У западним земљама које имају изузетно бројне блог заједнице, блогери имају снажан утицај на јавно мнијење. Блог све више постаје значајна алтернатива традиционалним медијима, који немају времена ни ресурса да покрију све теме. Блогери могу попунити празнину и писати о темама које су професионални новинари из било ког разлога прескочили.

У сваком случају треба имати у виду да квалитет текстова и одабир тема зависи искључиво од блогера. Ако неки блог узимате као извор свог информисања, морате имати повјерење у његовог аутора.

Наравно, како употпунити слику о нечему, сем читајући оно што пише неко ко се налази на лицу мјеста. Блог ирачке дјевојке која пише под псеудонимом Ривербенд, као и други блогови ирачких блогера, су били изузетно читани за вријеме Америчког напада на Ирак. За другу страну приче бринули су се амерички војници у тој земљи који су писали блогове најчешће да њихове породице могу знати како су и гдје се налазе.

Вриједност и једних и других је што су о Ираку писали из самог Ирака, о ономе што су видјели и доживјели, а не о нечему што су читали из новина или гледали на телевизији.Неки од блогера су у својим земљама од анонимуса постали познати и популарни ликови.

Понеки блогови који су одскакали литералним квалитетом и занимљивошћу су преточени у књиге.. Небројено много блогова су мање или више узбуркали јавност, нарочито од када класични медији све више прате блогове и послуже се њиховом ексклузивом. Али и познате личности као што су Џејми Оливер, Ана Курњикова, Памела Андерсон, Брус Вилис, Џеф Бриџис, Мајкл Мур… имају своје блогове, јер путем њих лакше комуницирају са својим обожаватељима. Такође политичари попут Џорџа Буша, Махмуда Ахмадинеџада, премијера Аустралије Џона Хауарда, Млађана Динкића… имају или су имали блогове на којима покушавају приближити своје ставове својим гласачима (и оним који би то могло бити).

Гледано кроз историју, претеча блога била је страница Џастина Хола настала 1994. на којој је између осталог описивао своја уживања у дроги и сексу. Сам термин wеблог увео је са појавом своје странице Јорн Баргер, у децембру 1997. Како је у то вријеме прављене блога захтијевало или велики труд или познавање компликованих програма, они су били толико ријетки, да су у 1999. години постојала тек 23 блога. Стварање сервиса који омогућују једноставно креирање блогова је и слабијим познаваоцима технике омогућило да пишу блогове.

За стварање блога потребно је тек регистровати свој налог, одредити домен (адресу блога) и изабрати његов изглед. Писање се почиње тако што активирате налог уписивањем корисничког имена и лозинке, одабирање акције „Писање блога“ а након уписивања за објаву текста потребно је само кликнути „Објави“. Већ 2001 помама за блоговима је постала толика да је било јасно да се ради о новом феномену на глобалној мрежи који ни данас не губи на интензитету.

Тајна успјеха блога вјероватно је у томе што их обични људи пишу за обичне људе. Читаоци у њима препознају своје пријатеље, макар и виртуелне, чији језик им је ближи од језика стручњака, политичара или новинара. Писање ослобођено цензуре и друге контроле је свима занимљиво, али са друге стране „слободни стил“ у писању и масовност су уједно и основна слабост блогова. Ако свако може да пише свашта, неминовна је појава велике количине „смећа“.

Ипак, очекује се да се временом ситуација у блогосфери „избистри“, и да овај вид интернет комуникације постане значајан вид грађанског новинарства. А већ се може наћи доста блогова на којим пише више блогера, (такозвани колаборативни блогови) чиме се добија ширина ставова, информација…
Већ сада је јасно да блог није пролазни феномен.

Он је ту да траје.

Дан републике

Posted: јануар 10, 2012 in друштво, коментари

Дан републикеСем што су сви масовно користили неозбиљан термин рођендан Републике Српске, коначно смо имали достојно обиљежавање Дана Републике. (више…)